Rusija Srbiji isporučuje moćni protivraketni i protivavionski sistem ”Pancir” uprkos upozorenju SAD
Rusija pomaže Srbiji da ojača vojsku borbenim avionima, jurišnim helikopterima i tenkovima, što, kako konstatuje AP, izaziva zabrinutost na Balkanu koji je bio pogođen ratovima. Direktor ruske agencije za uvoz i izvoz odbrambenih proizvoda “Rosoboroneksport” Aleksandar Mihejev je rekao da će Rusija isporučiti Srbiji raketni sistem “Pancir-S” u narednih nekoliko mjeseci, u skladu sa potpisanim ugovorom.
“Raketni sistemi se sastavljaju, a srpski specijalci su na obuci. Sve se odvija po planu i neće biti odlaganja”, rekao je Mihejev agenciji Tass.
UBITAČNE MOGUĆNOSTI “PANCIRA”
Ako neki avion prođe kroz radarske senzore i rakete sistema S-400, kada se približi, čeka ga “Pancir S-1” i to već na 80 kilometara, ako leti na većoj visini.
Od otkrivanja cilja, pa do ulaska u domet raketa “Pancira S-1”, posade imaju dovoljno vremena da se pripreme za dejstvo. Treba reći da je i “Pancir” otporan na elektronsko ometanje, ali da ima i elektrooptički sistem nišanjenja koji je nemoguće ometati.
Iako se mogućnost uništenja cilja kreće od 70 odsto, kada se gađa jedan cilj sa dvije rakete, mogućnost uništenja je 100 odsto.
Jedan “Pancir S-1” praktično može da obori još šest aviona ili na primer šest protivradarskih ili krstarećih raketa koje se kreću ka sistemu S-400 ili nekom drugom objektu.
Za samo 60 sekundi sistem može da prati, nanišani i gađa deset ciljeva.
Ne treba isključiti ni dva topa sa brzinom gađanja od čak 40 granata u sekundi, dometa četiri kilometra, i velike preciznosti, tako da može da uništi nekoliko raketa koje uspiju da “prođu”.
Potencijalnom napadaču na S-400 i “Pancir S-1” potrebno je mnogo aviona i krstarećih i protivradarskih raketa, da ih uništi. Napadač treba da bude spreman da izgubi najmanje šest aviona, kao i da računa na dodatne gubitke od borbi sa avionima u vazduhu.
Činjenica da PVO jedinica najnižeg nivoa koju čine S-400 i “Pancir S-1” može da uništi više od deset modernih aviona, ove sisteme čini idealnim borbenim sredstvom za odvraćanje od napada.
Za zemlje koje kupuju S-400 postoji prednost što uglavnom kupuju jedan bataljon (tri čete bataljon) S-400 koji ima najmanje devet lansera i uvijek spremnih 36 raketa.
To je dovoljno za uništavanje jednog prosječnog ratnog vazduhoplovstva u regionu Jugoistočne Evrope, na primer.
Sa druge strane, “Pancir S-1” se izvozi u varijantama jedinice od najmanje jedne baterije, sa dva do šest lansera. Takođe, “Pancir” može da dejstvuje samostalno i u pokretu.
Treba reći i da S-400 nikada nije provjeren u realnim borbenim uslovima, ali i da njegova kupovina izaziva velike probleme, jer zemljama koje ga poseduje daje veliku vojnu prednost.
